О књизи: 2011 / Проблем цурења тајних информација је постојао одувек, чак и пре сензационалних открића сајта ВикиЛеакс. Совјетски Савез је активно преговарао са најближим савезницима САД у НАТО-у, али су они захтевали потпуну тајност канала комуникације јер нису желели да Вашингтон сазна за садржај преговора. У почетку су се на овај начин одвијали контакти између совјетског руководства и француског председника де Гола. Показали су се толико успешним у погледу зближавања позиција Француске и СССР-а да су довели до ликвидације седишта НАТО-а у Паризу и иступања Француске из војне организације Алијансе 1966. године. Године 1969. почео је да функционише „тајни канал“ између руководства Немачке и СССР-а. Преговори су завршени веома успешно и са становишта совјетских спољнополитичких интереса: Савезна Република Немачка је признала социјалистичку немачку државу – ДДР и границе са земљама Варшавског пакта на Одри и Најси, које су настале после ИИ. Светски рат Тајни канал комуникације између руководства СССР-а и Савезне Републике Немачке описан је у књизи „О чему разговарају председници? Тајне највиших званичника“, кључна личност у одржавању канала са совјетске стране, Вјачеслав Ервандович Кеворков. Читаоци први пут постају свесни детаља тајних совјетско-западнонемачких самита, које су у својим мемоарима прећутали њихови учесници - немачки канцелари Вили Брант и Хелмут Шмит и совјетске дипломате Валентин Фалин и Јулиј Квицински..